Ингмар Бергман - Зимско светло (1962)

Теме Бергманових филмова су махом егзистенцијалне. Добар је познавалац психоанализе, његови ликови траже излаз из властитих лавирината и пред себе често постављају питање смисла, Бога... Бергман је био искрен у своме ставу према вери у овоме филму, али и у одређеном смислу и објективан.

Радња се одвија у једном шведском селу, а главни актер филма је пастор Томас Ериксон ( Gunnar Björnstrand ), који једног зимског поподнева после мисе, преиспитује своју веру у Бога...

Често пута речи могу бити параван за бежање од личног узрастања и страх од реалног, емотивног живота. Зимско светло је непредвидиво, бледо, пригушено, мртво, тужно, ако би све то пренели на човека и једно осећање, реч би била – усамљено. Зашто је главни јунак филма, пастор Томас Ериксон усамљен ? Зато што је његова вера, вера перфекције, склада, али не и емоције. Љубав за њега не постоји, он је се боји, бежи од ње, јер он не може прећи оквире себе и своје незрелости, које су му хранили родитељи, а касније жена (у филму је она покојна). Емоционална неосетљивост овог човека се види у његовом односу према другима када их треба посаветовати, утешити, узвратити љубав...он је изгубљен у својој агонији рушења идеала бога кога је сам створио и уз помоћ других....

Ликови верника у филму, којих има мало, су ликови људи потопљених и изгубљених у властиту беду и представу Бога. Чини се, у филму, једина здрава особа је учитељица Марта (Ingrid Thulin) , али она сумња у веру, управо јер ону топлину коју је имала као дете у атеистичкој породици не проналази у пасторовој заједници. Она воли Томаса, али он то не жели да осети и да прихвати и зато је она несрећна.

Занимљива је прича црквењака са краја филма о његовом тумачењу Христових страдања. Врло је блиско православном тумачењу за разлику од западног где се акценат ставља на муке Христове и где се предаје сентименталности, што је све, наравно, одлика прелести.

За мене је загонетан крај филма, остављам вашем суду да га погледате и да га сами разрешите – да ли је пастор Томас Ериксон нашао излаз из свог душевног лавиринта или је преживео тренутну кризу и наставио по старом ?

Ако би причу овог сеоског свештеника пренели на наше поднебље, у наше време, пронашли би доста сличности. Пошто погледамо овај филм, поставимо питање себи, не бежимо ли и сами некад од живота, емоције, које нам је Бог дао и не гушимо ли себе својим представама бога, не ушукавамо ли себе понекад и не одбацујемо ли тако лако друге, „мале“ ? Стојимо ли иза лепих и великих речи које умемо да искажемо ?

Филм можете скинути са следећих линкова:

Nattvardsgästerna / Winter light / Зимско светло (1962)

http://rapidshare.com/files/130703185/_1962__Nattvardsgasterna.part01.rar

http://rapidshare.com/files/130731608/_1962__Nattvardsgasterna.part02.rar

http://rapidshare.com/files/130846646/_1962__Nattvardsgasterna.part03.rar

http://rapidshare.com/files/130884151/_1962__Nattvardsgasterna.part04.rar

http://rapidshare.com/files/130907089/_1962__Nattvardsgasterna.part05.rar

http://rapidshare.com/files/130926917/_1962__Nattvardsgasterna.part06.rar

http://rapidshare.com/files/130938748/_1962__Nattvardsgasterna.part07.rar

http://rapidshare.com/files/130953298/_1962__Nattvardsgasterna.part08.rar

Преводе ћете наћи на следећем линку:

http://www.all4divx.com/subtitles/Nattvardsgasterna/Croatian+Serbian/1

Мало детаљније о филму прочитајте на следећем линку (на енглеском):

http://en.wikipedia.org/wiki/Winter_Light