Krzysztof Kieślowski - La Double Vie de Veronique (1991)

У историји кинематографије у самом врху ће (између осталих) бити уписана следећа имена: Krzysztof Kieślowski, Roman Polanski, Andrzej Wajda, Krzysztof Zanussi... Пољска је у 20.веку подарила тих пар истакнутих филмских ствараоца,који су нас подсетили и вратили на егзистенцијалне теме и извршили утицај на друге уметнике жанра.

Тематика Пољског и уопште европског филма је окренута егзистенцијалистичким темама, свакодневним, дубоким, духовним питањима, изборима могућности, доношењу правих одлука,...
Са тих поставки односа према гледаоцу, филмови играју значајну педагошку и едукативну улогу. И не само то; они су и право уметничко уживање: у добрим кадровима, фотографији, спектру емотивних слика и сржних дијалога,...

Многи од ових уметника су почели и стварали „иза гвоздене завесе“, тако да се њихове радње и дешавају у социјалистичком друштву. После пада „завесе“ се некако и колорит разлио по њиховим филмовима, али оно што је добро, њихов филм није постао оскрнављен западном површношћу, вулгаризмом, него је сачувао своју поруку и остао на уметничкој и моралној висини са својом тематиком.

Пред вама је покушај приказа једног таквог филма:

Вероникин двоструки живот (1991)

Ово је паралелна прича о две девојке, двојнице које живе у различитим земљама. Weronika живи у Варшави, а Véronique у Паризу. Једна друге не познају, по карактеру и таленту су сличне, само што једна одраста и живи у Пољској „иза завесе“, а једна у "слободној" Француској.
Неки критичари подвалче овај сегмент филма битним (Marek Haltof, Пољак) и сматрају да је порука филма донекле политичка јер говори о слици две земље и о њиховој судбини за време и после Другог Светског рата.

Weronika је изразито талентована девојка за оперско певање, у филму пратимо њен ентузијазам, таленат, пробијање и труд и све то кроз изврсне кадрове са мало дијалога, у којима покрети и изгледи лица највише говоре... Не могу да заборавим слику када Weronika путује возом и кроз малу провидну лоптицу посматра катедралу кроз прозор, заиста право филмско уметничко остварење... Ту лоптицу касније проналази сасвим случајно и Véronique у Варшави приликом једне матурске ескурзије. Тада су се двојнице први пут случано среле погледима и то је једини тренутак где се њихови животни путеви и реално укрштају.

Véronique је млада, слободна девојка, која живи у Паризу. Њен приказ је размаженији него код прве, али она необично осећа све оно што се првој дешава иако њу не познаје. Она среће једног чудног лика, луткара, заљубљује се у њега (још једна сјајна сцена, луткарске преставе у филму са изврсном музиком у позадини, као и тренутак када Véronique у одразу глатке површине види лик луткара).

На крају повратак Véronique свом оцу, где се и филм завршава (налик на завршетак „Солариса“ од Тарковског, који је ту само пресликао сцену са Рембрантове слике „Повратак блудног сина“).

Филм наликује на уметничку слику, насликану бојама јесени,емоције, тихе сензитивности и чврстине главне актерке(/и). Вероникин лик у филму плени својом духовном и физичком лепотом, да је се тешко одвојити од њега :)

Zbigniew Preisner је урадио сјајну музику, користећи мотиве холандског композитора Van den Budenmayer (то је чинио и у серијалу „Декалог“ и филму „Три боје: Плава“). Музика је дала праву емоцију и атмосферу филму и без ње филм не би био то што јесте. Сама слика и музика стварају атмосферу носталгије, меланхолије, упућују на трагизам Weronikа-е, Пољске...

Филм приказује слику људских судбина,метафизичких могућности, духовних и душевних преплитања. Поставља питање, имамо ли и ми заправо двојнике, некога ко исто осећа и саживљава нашу судбину и патњу... Као и многа друга питања до којих сам гледалац мора да дође и покуша да одговори.

Многи делови филма нису поменути, јер филм уколико га гледате не би вам био толико занимљив. Пред свкога гледаоца је остављена могућност да сам извуче поуку из филма. Ако ништа, имао је прилику да погледа један квалитетан уметнички филм и на тај начин да се обогати.

Филм је по мишљењу критичара (Roger Ebert, 2009) уврштен у листу великих филмских, уметничких остварења, а глумица Irène Jacob је за одличну глуму победила на Канском филмском фестивалу 1991.године.


Линкови за скидање филма:

http://rapidshare.com/files/110727503/ldvdv.part01.rar
http://rapidshare.com/files/110727691/ldvdv.part02.rar
http://rapidshare.com/files/110727843/ldvdv.part03.rar
http://rapidshare.com/files/110725250/ldvdv.part04.rar
http://rapidshare.com/files/110725414/ldvdv.part05.rar
http://rapidshare.com/files/110725573/ldvdv.part06.rar
http://rapidshare.com/files/110725750/ldvdv.part07.rar
http://rapidshare.com/files/110725949/ldvdv.part08.rar
http://rapidshare.com/files/110726413/ldvdv.part09.rar
http://rapidshare.com/files/110726582/ldvdv.part10.rar
http://rapidshare.com/files/110726749/ldvdv.part11.rar
http://rapidshare.com/files/110726918/ldvdv.part12.rar
http://rapidshare.com/files/110727120/ldvdv.part13.rar
http://rapidshare.com/files/110727301/ldvdv.part14.rar
http://rapidshare.com/files/110727318/ldvdv.part15.rar


Линк за превод филма:

http://www.podnapisi.net/ppodnapisi/podnapis/i/216676

Скулптура на споменику Кишловског

Krzysztof Kieślowski је у својој поруци изразит хришћански редитељ.
У његовом најпознатијем филмском серијалу „Декалог“ приказује животне лавиринте, моралне изборе и преображаје главних јунака. Његови ликови су једноствани, свакодневни житељи чије се судбине неким промислом преплићу. Сви су житељи социјалистичке Пољске, затвореници њеног система, сивих зграда, канцеларија, али и сачуваних, живих паркова и ситних радости... Он приказује живот какав јесте, реалан, али који у једном тренутку може понети космичку улогу и пред сваког лика се поставити питање морала, смисла, Бога... Они и долазе до Бога и смисла на крају својих крајева. То је порука „Декалога“. Занимљив је податак да је Стенли Кјубрик једино „Декалог“ назвао мајсторским остварењем које је видео у животу...

Редитељ се игра са својим ликовима пред нас постављајући питање избора различитих могућности. То је најбоље приказао у своме филму „Слепа шанса“, где говори шта би се десило да је један човек нешто друго одабрао, неку другу могућност...какав би крај био ? Али његови ликови долазе до исте тачке, односно до неке врсте судбине која је неизбежна. Порука је да се много тога може променити, али оно крајње, зацртано, ипак остаје.

Систем је најбоље приказао у судбини инжењера из филма „Ожиљак“.

У сценаријима му је доста помагао пољски сценариста и политички активиста Krzysztof Piesiewicz.

На нашим просторима као његово најпознатије остварење преставља трилогија „Три боје (Плава, Бела, Црвена)“ из 1994.године.

Филм „Вероникин двоструки живот“ је његов претпоследњи филм, из 1991.године.

На жалост љубитеља седме уметности, Krzysztof Kieślowski је преминуо 1996. у 55-ој години...